Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̏

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 546

ја̏

ја

Лема

ја

Извор

том 2, стр. 546, редослед 2

  1. 1.

    речца за потврђивање (у одговору изриче слагање, сагласност, пристанак на што)јест, да.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — »Власи били запалили кућу, је ли? » а!«
    — потврди он.
    Мул.
    Трује се народ, изокрећу се стари адети. Ја, ја!
    Ћоп.
  2. 2.

    раставни везник: или ... или.

    — Куд год пођем, ја ли ће ме срести, ја стићи.
    Глиш.
  3. 3.

    узвик у чуђењу или дивљењу.

    — Ја, да видиш перна буздована!
    Вел.
    Ја, каква је пуста! ... Стид је не би било да је код султана.
    Шант.
Изворни текст (OCR)
ја̏ 1. покр. речца за потврђивање (у одговору изриче слагање, сагласност, пристанак на што)јест, да. — »Власи били запалили кућу, је ли? » а!« — потврди он. Мул. Трује се народ, изокрећу се стари адети. Ја, ја! Ћоп. 2. раставни везник: или ... или. — Куд год пођем, ја ли ће ме срести, ја стићи. Глиш. 3. узвик у чуђењу или дивљењу. — Ја, да видиш перна буздована! Вел. Ја, каква је пуста! ... Стид је не би било да је код султана. Шант.