Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̏ска

жтом 3, стр. 259

љу̏ска

љуска

Лема

љуска

Извор

том 3, стр. 259, редослед 6

  1. 1.

    (дат. -сци; ген. мн. љу̏са̄ка̄) кора, опна којом су обавијени плод, семе биљке, јаје и сл.; исп. љупина.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множинасл. — сличноисп. — испореди
    — Но ја нисам знао откинути љуске празновјерја од језгре истине.
    Наз.
  2. 2.а.

    танка, чврста плочица (пљоснат кристал и сл.); крљушт.

    сл. — слично
    — Беше то ... уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским.
    Ранк.
    Пред колибом ... сједио је ... старац Мијо, стружући ножем љуске са рибице.
    Шен.
  3. 2.б.

    део дрвета који се одвоји, сљушти приликом тесања; цепка, треска.

    — Анка је запаљивала на огњу нову лучеву љуску.
    Ств. 1948.
  4. 3.

    јаје.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Сад ћеш на рану метнути мало духана ... а хануми ћеш идућег петка донијети петнаест љусака!
    Куш.
Изворни текст (OCR)
љу̏ска ж (дат. -сци; ген. мн. љу̏са̄ка̄) 1. кора, опна којом су обавијени плод, семе биљке, јаје и сл.; исп. љупина. — фиг. Но ја нисам знао откинути љуске празновјерја од језгре истине. Наз. 2. а. танка, чврста плочица (пљоснат кристал и сл.); крљушт. — Беше то ... уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским. Ранк. Пред колибом ... сједио је ... старац Мијо, стружући ножем љуске са рибице. Шен. б. део дрвета који се одвоји, сљушти приликом тесања; цепка, треска. — Анка је запаљивала на огњу нову лучеву љуску. Ств. 1948. 3. покр. јаје. — Сад ћеш на рану метнути мало духана ... а хануми ћеш идућег петка донијети петнаест љусака! Куш.