Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̏љка̄ње

стом 3, стр. 258

љу̏љка̄ње

љуљкање

Лема

љуљкање

Извор

том 3, стр. 258, редослед 13

  1. —

    гл. им. од љуљкати (се) љуљати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Буљио је у карте и већ љу̏љкати (се), -а̄м (се) несврш. = љуљушкати (се) и љушкати (се) дем. према поспано љуљкао главом. Божић. Доље се низ воду мрачиле врбе, љуљкале се на лаку вјетру.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
љу̏љка̄ње с гл. им. од љуљкати (се). љу̏љкати (се), -а̄м (се) несврш. = љуљушкати (се) и љушкати (се) дем. према љуљати (се). — Буљио је у карте и већ поспано љуљкао главом. Божић. Доље се низ воду мрачиле врбе, љуљкале се на лаку вјетру. Сиј.