Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ће̏ф

мтом 6, стр. 358

ће̏ф

ћеф

Лема

ћеф

Извор

том 6, стр. 358, редослед 43

  1. 1.

    (ретко ж) (мн. ћѐфови) тур жеља, воља, прохтев.

    ж — женски родмн. — множина
    — Дође му ћеф да се жени.
    Мил.
    В. Имају увек доста новаца за личне ћефове. Јов. Ј. »Шта ти би, Лујо, да гласаш комунисте?« ... »Од ћефи«, рече Лука.
    Лал.
  2. 2.

    добро расположење, забава, весеље. —Не могу гледати да Турци с главом његовом себе ћеф чине. Миљ.

    с — средњи род
Изворни текст (OCR)
ће̏ф, ћѐфа м (ретко ж) (мн. ћѐфови) тур. 1. жеља, воља, прохтев. — Дође му ћеф да се жени. Мил. В. Имају увек доста новаца за личне ћефове. Јов. Ј. »Шта ти би, Лујо, да гласаш комунисте?« ... »Од ћефи«, рече Лука. Лал. 2. добро расположење, забава, весеље. —Не могу гледати да Турци с главом његовом себе ћеф чине. Миљ.