Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

џи́џа

жтом 6, стр. 913

џи́џа

џиџа

Лема

џиџа

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 913, редослед 23

  1. 1.

    дечја играчка која звечи, звечка. Вук Рј.

  2. 2.а.

    јевтин накит.

    — Та свакој су жени драге џиџе.
    Сим.
  3. 2.б.

    ситан предмет, дрангулија.

    — Дедо изнесе дјетету свакојакијех џиџа да се игра. Н. прип.
    Вук
    Бак. Реч.
  4. 2.в.

    ситан новац.

    — Отвори сандук, па стане просипавати све саме џиџе и гдјекоји марјаш надничарски. Н прип.
    Вук
  5. 3.

    песн. девојка.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — Не би л лијепу џиџу ујагмили, Анђу кћерцу карловачког бана. Рј. .
Изворни текст (OCR)
џи́џа ж тур. 1. дечја играчка која звечи, звечка. Вук Рј. 2. а. јевтин накит. — Та свакој су жени драге џиџе. Сим. б. ситан предмет, дрангулија. — Дедо изнесе дјетету свакојакијех џиџа да се игра. Н. прип. Вук; Бак. Реч. в. ситан новац. — Отвори сандук, па стане просипавати све саме џиџе и гдјекоји марјаш надничарски. Н прип. Вук. 3. нар. песн. девојка. — Не би л лијепу џиџу ујагмили, Анђу кћерцу карловачког бана. Рј. .